Autošovinizam – prezir prema svojima

Ljudi počinju da preziru kada procene da je neko ispod nekog pretpostavljenog „minimuma” ljudske vrednosti. Drugim rečima, preziru onoga za koga veruju da ne vredi, da mu se negira ljudskost. Zato je prezir dehumanizujuće, neprijateljsko osećanje, što najbolje pokazuje izbor reči – uvreda – kojima se prezir govorno izražava.

Istorijski gledano, prezir je odnos „nas” prema „njima”, našeg plemena prema njihovom plemenu, naše porodice prema njihovoj. Tipično je da pripadnici jedne zajednice posmatraju pripadnike neke druge, od njih različite zajednice, isključivo kroz svoje vrednosti, zbog čega zaključuju da su ovi drugi čudni, to jest da ne vrede. U nekadašnjim monolitnim društvima takav kulturni prezir je služio očuvanju vrednosne matrice date zajednice, jer je dovodio do toga da svi drukčiji budu odbačeni. Danas, kada su društva heterogena, sastavljena iz brojnih subkultura, kada je multikulturalnost vrednost i kada se promoviše trpeljivost, ovaj kulturni prezir ne samo da je izgubio zaštitnu funkciju već putem etiketiranja i odbacivanja doprinosi nastanku „devijantnih” subkultura.

Pojedinci mogu da osećaju prezir prema sebi samima. Samoprezir nastaje tako što ljudi počnu da uslovljavaju vlastito osećanje lične vrednosti. Smatraju da oni takvi kakvi su ne vrede, već da je potrebno da ispune neki kriterijum koji su sebi zadali, da bi vredeli. Kada shvate da ne mogu da ispune zadati kriterijum, tada počinju da preziru sami sebe. Tako, na primer, devojka koja je usvojila da su dugačke ženske noge uslov za lepotu prezire svoj izgled, jer smatra da je ružna zato što joj noge nisu dovoljno dugačke.

Između prezira prema „onima” i prezira prema sebi nalazi se treći oblik prezira, a to je prezir prema svojima. To znači da osoba počne da prezire članove svoje grupe, to jest grupe iz koje je potekla – bilo porodice bilo zajednice.

Nastanak prezira prema svojima je kompleksan i zato se predstavlja primerom. Pretpostavimo da dete iz siromašne porodice stalno gleda kako živi susedna, bogata porodica. Ono sa žudnjom gleda šta drugi rade i šta sve imaju. Ono počinje da se ljuti na svoje siromašne roditelje što nisu bogati i pita se zašto ono nije imalo sreću da se rodi u toj bogatoj porodici. Tokom igre sa decom bogatih suseda shvati da ga oni pomalo preziru zato što je siromašno i što nema skupe igračke. Tada ono počinje da se oseća manje vrednim, da se pred nepoznatim ljudima stidi svoje porodice, da na razne načine pokazuje da im ne pripada, da je ono drukčije. Boli ga i to što ga bogati nikada ne prihvataju u potpunosti, iako im se dodvorava i čini brojne usluge.

Još od turskog doba prezir prema svojima je osnova autošovinizma, znak neprijateljski podeljene, bolesne zajednice.

Zoran Milivojević

Izvor: Politika

Author: KvCafe