Kakvu tajnu kriju misli?

Misao je naš početak i kraj. U mislima nam prolaze ne dani, sedmice, meseci i godine, već sati, minute, sekunde i stotinke. Sećate se: kakve su ti misli, takav ti je život. Kakav ti je život takva ti je večnost? Mi smo zaista isključivo ono što mislimo. Misao je najstrašnije znanje. I po rečima svetog Justina Ćelijskog ljudi su mučenici misli. Njima je misao nametnuta – misao misli i kada čovek to uporno neće. Misli su sejači bure, izazivači oluja, tvorci bunta.

Šta je to misao?

Misao je umne prirode i svaka misao stvara naš doživljaj stvarnosti, a osećanja su ta koja mislima daju moć. Intenzitet osećanja, pak, određuje koliko i kako će se naše misli realizovati kao životna iskustva. Zato misli mirne, tihe, pune ljubavi, krotosti i radosti privlače u naš život upravo iskustva dobra, blagoslovena, koja nas izgrađuju kao ličnosti. Dok misli teskobne, mračne, pune tuge, patnje i uzrujanosti udaljavaju nas od Svetlosti i puta samopoznanja.

Ima li pomoći?

Misli se neprestano i brzo roje, pa se u tim kretanjima neke međusobno podupiru, a druge potiskuju. U principu pobednička ekipa je ona uz koju vezujemo snažnija osećanja. Veoma često, posebno kada smo uzrujani, nije nam jasno šta se to u nama dešava, pa tako postajemo žrtve tih mislenih previranja, koja po pravilu isušuju dušu i mrcvare naše biće. Ali, to ne mora da bude tako! Mislima možemo delimično ovladati tako što ćemo s(a)vesno i sa velikom pažnjom da odabiremo o čemu ćemo da mislimo, zašto, kada i koliko ćemo nečim mentalno da se bavimo. Zato je, enormnu količnu informacija kojima smo izloženi, neophodno svesti na minimum. Svaki slobodan trenutak valja iskorstiti tako što ćemo se okružiti ljudima i sadržajima koji nas nadahnjuju. Uvek imajte na umu da kada slušate vesti koje ulivaju strah, podstiču jezu i užas; kada slušate priče o raznim katastrofama i ratovima na taj način izveštavate svoju svest da to želite da iskusite. Neko bi mogao da se pita: „Pa zar treba da budemo slepi na tuđu patnju i bol? Zar treba da ignorišemo ono što se oko nas zbiva?“ Nikako. Ali, mnogo više smisla i koristi ima u tome da dnevno učinite dobro delo nekom nevoljniku, nego da se posvednevno, umno bavite tonama informacionog smeća koji nam se kroz medije servira.

Niste samo vi važni

Nemojte uporno da tonete u živom blatu egoizma, već naučite da uvek opravdate promašaje drugog čoveka. I da, koliko god je do vas budite u miru sa svima. Naime, ako druge ljude osuđujete, ogovarate, podsmevate im se, omalovažavate ih, makar i u tragovima svojih neuhvatljivih misli, vi zapravo sebi jamu kopate, a nemir i teskoba koji vas prate kao senka plod su upravo tih neprepoznatih mislenih shema. Zato je važno da uporno preispitujemo sebe sa iskrenom i zrelom željom sve stavljajući pred sud sopstvene savesti.

Da je lako, nije!

Iako je ovo težak, uzak i paradoksalan put na kojem se često spotičemo i padamo, on je zapravo tajna u kojoj se susrećemo sa Bogom, jer „misao je čioda i na njoj se ne može stajati, dok je molitva kamen na kojem mogu sav stati – i opstati.“ (sveti Justin Ćelijski)

Ognjena Lazić, duhovnaterapija.wordpress.com

Author: KvCafe