Kraljevčani, srećan Vam početak posta

Zašto post? Mnogo je razloga koji govore u prilog toga zašto treba da postimo. Krenućemo od najvažnijeg – da bismo zadobili život večni. Nema ovde patetike. Glavna svrha ovog a i svakog drugog posta je upravo to. Hristos je bio jasan, post i molitva su najvažniji za spasenje. Jasno je da post ne podrazumeva samo odricanje od mrsne hrane, naravno to je sekundarna stvar. Važna su dela. Dobra dela. Ni ovde nema patetike. Treba nam smirenje, strpljenje, poslušnost.

Svet Jovan Zlatousti, (6 godina proveo u pustinji, čist devstvenik. Njegovi saveti o načinu ophođenja prema ženi i bračnoj ljubavi su savršeno precizni i toliko savremeni) rani hrišćanski podvižnik, uz Jovana Lestvičnika, dodao bih, najveći pravoslavni psiholog, savetuje kako treba da postimo:

,,Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste teko što neće hodati putevima greha. Oči neka poste tako što neće strasno posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje…Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokok – blag…“

Božićni post, po strogosti dolazi iza Vaskršnjeg i Bogorodičinog posta, u ravni sa Apostolskim ili Petro-pavlovskim postom. Traje 40 dana, do Božića, Hristovog rođenja. Danas i sutra može se jesti hrana spremljena na ulju i riba. Za one koji hoće da se pričeste (da prime telo i krv Hristovu) u prvoj nedelji, od ponedeljka do Vavedenja (petak) treba da poste na vodi. Na Vavedenje, kao i ostalim praznicima u toku posta može se jesti riba. U crkvenom kalendaru pored datuma je opisan i način kako se posti tog dana. Važno je reći da tokom proslave građanske Nove godine treba biti posebno trezven, kako ne bismo prekšili pravila posta. Post nije cilj, već sredstvo – sredstvo za smirivanje svog tela i očišćenje od grehova. Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta.

Postarajte se, da ukoliko ste u mogućnosti uvek pri ruci imate dovoljno voća i povrća. Banane i bundeve su korisne jer mogu duži period da drže sitost. Pored toga, urme, suve šljive, bademi, orasi…takođe mogu da pomognu. Ukoliko se brinete da ćete posnom hranom narušiti zdravlje, znajte da se varare. Navikli smo da često jedemo meso i razne proizvode od mesa (pogotovu sada kada je period slava) koji nadimaju stomak i nakon obroka nas čine tromima i nesposobnima za neku preteranu aktivnost. Posna hrana će učiniti da se osećate lagodnije, videćete da čovek može i bez mesa. Hrana nije najvažnija stvar na svetu i čovek ne živi da bi jeo. Postom ćete popraviti zdravlje a naravno i ojačati svoj karakter.

U postu (a naravno i van posta) valja čitati Bibliju i dela svetih otaca. Pored pomenutih Jovana Zlatoustog i Jovana Lestvičnika, na sajtu svetosavlje.org može se naći još mnogo dela i tekstova i drugih pravosalvnih teologa. Tu je vladika Nikola Velimirović, srpski Zlatoust, Justin Popović, savremeni ruski teolozi…Iznenadićete se da ta dela nisu izgubila na savremenosti. Razlog za to je prost: Čovek pored tela ima i dušu koju takođe treba da hrani, jedino je vrsta hrane u ovom slučaju u vidu žive (u smislu dušekorisne) reči. Tako se popunjava prazno mesto koje postoji u čoveku, za koje bi možda bilo preterano reći da je rezervisano za Boga, međutim ukoliko ga ne ispuni Bog, ispuniće ga nešto svakako manje važno i trenutno.

Pošto je post priprema za jedan od dva najradosnija praznika, Božić, valja i o njemu reći par reči. Kako kaže umirovljeni episkop Artemije, Božić je uzrok i temelj svim ostalim praznicima. Tada se Bog na zemlji rodio kao čovek, Mladenac, Bogomladenac, ,,mali Bog“. Božić (= Bogić) je deminutiv od Bog. Bog je postao čovek da bi čovek postao ,,bog po blagodeti“. ,,Hristos Bog se rodi na zemlji kao čovek. Zašto? Da nam svojim rođenjem objasni naše rođenje, da nam otkrije svu tajnu zašto se čovek rađa na zemlji, svaki čovek. Osnovni elementi božićnih običaja su: Badnjak, slama, česnica (božićni hleb), položajnik. Od Božića do Bogojavljenja pravoslavni Srbi se međusobno pozdravljaju: ,,Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju sa: ,,Vaistinu se rodi!“

                                                                                            Miloš Blagojević

Author: KvCafe