Mr Dragoljub Danilović: Žrtva direktora Lazara Pantelića

Žrtva direktora Lazara Pantelića – preporuka za javno čitanje u Ministarstvu prosvete, i u svim srpskim školama

„Miro, poljubi decu umesto mene. Deco slušajte mamu. Zbogom za navek. Ljubi vas sve vaš tata Laza“. Ove reči izgovorio je pre sedamdeset i četiri godine direktor Druge kragujevačke Gimnazije.

Lazar Pantelić (1893-1941) „Moj pokojni muž Lazar M. Pantelić uveden je iz gimnazije skupa sa đacima dana 20-oktobra-1941 g. od strane Nemaca i zatvoren u barake za streljanje. Uza se je imao 8000 din., Sat lonžin, zlatnu burmu i prsten . Kada je izvršeno streljanje bilo je na listi streljanih objavljeno ime moga muža. Preko opštine sam dobila njegovu ličnu kartu. Njegovu krvavu legitimaciju železničku mi je doneo njegov đak Milosav Gavrilović iz Kragujevca, stanuje zadnja kuća na milanovačku drumu a koji je sahranjivao. Moj muž je sahranjen na Zekavičinoj livadi. Kada je streljan moj muž Lazar Pantelić direktor gimn. rođen u Šapcu vere pravoslavne od oca Milutina i majke Lepava otac petoro dece: izdržavao je mene i Sretena starog 16 god. Aleksandra 15, Danica 14 god, Dobrila 13 god i Olga 11 god. Zahtevam da se zločinac kazni i prizna štetu. “
Miroslava Pantelić, Kragujevac, 26. februar 1945.[1]

Ako bi se u martu 2015.godine u zemlji Srbiji postavilo pitanje : „Da li ste čuli za Lazara Pantelića, direktora kragujevačke Druge gimnazije, muža Miroslave Pantelić i oca Sretena, Aleksandra, Danice, Dobrile i Olge?“, teško da bismo dobili odgovore dostojne jedne od najvećih žrtava Drugog svetskog rata. Dobar muž, otac petoro dece, čovek izuzetnog obrazovanja, ugledni i požrtvovani direktor, poznavalac nemačkog jezika, prevodilac u Kragujevcu tih kobnih oktobarskih dana 1941.godine. Čovek kome su „civilizovani“ Nemci „poklonili život“, ali je Lazar Pantelić svojim primerom pokazao šta bi trebalo da budu, i šta su već vekovima osnovne moralne vrednosti. Vojnici Vermahta vodili su na streljanje ljude koje su pretvorili u bezvredne brojke, želeći da realizuju svoj sumanuti rasistički projekat. Njihova namera bila je da ubiju đake iz kragujevačke Gimnazije, a da poštede njihovog direktora. Lazar Pantelić vaspitavan je u duhu rečenice: „Zemaljsko je za malena Carstvo, a Nebesko uvek i do veka“. Čas koji on tada održao svojim i svim potonjim đacima je sigurno jedna od najtežih lekcija. Svesno stradanje, davanje života da bi se večno živelo.

Na žalost, u poslednjih sedam decenija bili smo svedoci ideološkog obesmišljavanja žrtve direktora Lazara Pantelića, kao i mnogih drugih znanih i neznanih stradalnika u Drugom svetskom ratu. Sa različitih ideoloških pozicija, tumači istorije koristili su žrtve za trijumfalizam svojih političkih programa i često vređali potomke žrtava dajući im neprimerene nazive kao što su rodoljubi, simpatizeri NOP-a, antifašisti. Druga vrsta banalizacije novohrišćanskog mučenika, kakav je bio direktor Lazar Pantelić, je često ponavljana rečenica „Pucajte, ja i dalje držim čas!“, koja se ubacuje u kontekst stalno prisutnog nezadovoljstva prosvetnih radnika, i po pravilu ima podsmešljiv prizvuk. Odsustvo odgovornosti, nespremnost na žrtvu i konformistički stav prema životu doneli su našem vremenu moralnu zakržljalost i duhovne bezkičmenjake bez ikakvog stava. Zato je potrebno da se u vrednosnom sistemu i radi njegovog ozdravljenja u srpskom društvu stalno ističe podvig i žrtva direktora Lazara Pantelića.

„Strah čoveku kalja obraz često“ govori sveti vladika Petar II Petrović Njegoš. Svi učitelji, nastavnici, profesori i pedagozi, gospodine ministre prosvete, gospodo savetnici, specijalni i posebni savetnici, gospodo ministri, predsedniče vlade, predsedniče Republike i svi poslanici Narodne skupštine Srbije, objavite i glasno pročitajte tekst o direktoru kragujevačke Gimnazije. Predlažem da to bude 6.aprila 2015.godine. Naravno da tekst prevedete na nemački i uputite ga prijateljima iz Evropske Unije. Možda nešto i nauče o hrišćanskim i moralnim vrednostima Evrope, pre stvaranja Evropske Unije.

[1] srpskaistorija.com/2013/10/…/стрељање-ђака-у-крагујевцу-од-стране-н…

mr Dragoljub Danilović

Author: KvCafe