Mudri, a bezazleni

Šta je teško? Poznavati samog sebe. A šta je lako? Drugome davati savet. Ovo je samo jedna od mnogobrojnih mudrosti koje nam je zaveštao neprevaziđeni Tales. Ipak, ono što nas danas možda najviše postiđuje je njegovo pitanje pred kojim valjda nema čoveka da ne zanemi, a ono galsi: Kako ćemo voditi najčasniji život, ako se sami ne trudimo da ne činimo ono što kod drugih osuđujemo?

Možda iz uvoda naslućujete koliko je teško odgovoriti na pitanje kako na primeran način primati i davati savete. Jer priznaćete, danas smo svi eksperti za sve, a posebno kada su tuđi životi i problemi u pitanju.

Kako zatražiti savet?

Bilo da vam je potrebno mišljenje o izboru ili promeni profesije, o nekoj porodičnoj nedoumici, savetovanje oko prijateljskih razmirica postavite sebi sledeća tri pitanja:

Da li moj savetodavac i ja imamo jednaka merila? Priča mi jedna poznanica kako joj je prijateljica preporučila lošu školu za učenje stranih jezika. Upala je u grupu studenata koji samo pišu eseje i rešavaju testove, a njoj je potrebno da dobro izuči konverzaciju, jer za dva meseca ide u Englesku. Kada je pitala prijateljicu zašto joj je preporučila tu školu i zašto misli da je to dobra škola, ova joj je rekla da tamo ide njena ćerka koja studira engleski jezik. Dakle, dobre prijateljice, različite vrednosti, loš savet!

Da li se iza saveta krije lični interes? Kada vam stomatolog kaže da će vam se svi zubi raštimovati, ako u roku od sedam dana na šesticu, koja je u kritičnom stanju ne stavite krunicu od dvesta evra, nemojte paničiti već potražite mišljenje bar još jednog stomatologa. Zapravo, šta god da je u pitanju uvek potražite i drugo mišljenje, bilo da je u pitanju vaše zdravlje, automobil, ili vaše dete u nezgodnim godinama.

Da li vaš savetodavac zna o čemu govori? Da ne bih previše pametovala, evo kako je to Hajnriks slikovito i sažeto opisao: “Kada sam imao nepunih trideset godina, bio mi je potreban savet o jednoj od najvećih odluka u životu – o braku. Smatrao sam da je prava osoba sa kojom treba da se posavetujem moj otac, koji je u to vreme sa mojoj majkom bio u braku već trideset godina. Evo kako je naš razgovor tekao:
JA: Tata, upoznao si D. Dobra je, lepa i pametna. Da li smo mi jedno za drugo?
TATA: Ne znam da li si ti pravi čovek za nju, ali je sigurno da TI nikada nećeš naći bolju.
JA: Dakle, da se oženim s njom?
TATA: Kažem da bi najgluplje što možeš uraditi bilo da ostaviš tu devojku. A to mnogo govori.
Ispostavilo se da sam odabrao pravog savetodavca, koji mi je dao savet na kojem sam mu i danas zahvalan.

Kako davati savete?

Činite to veoma obazrivo, kao da hodate po jajima. U principu, ako otvoreno ne zatraže savet, ljudi ga uglavnom i ne žele. Ali, ako ga zatraže:

Izbegavajte da previše brzo ponudite rešenje ili odgovor. Dajte prostora svom sagovorniku, poštujte njegov tajming. Postavljajte pitanja, pažljivo slušajte, pokažite da vam je iskreno stalo do toga o čemu vam pripoveda, i suzdržite se da odmah krenete da držite predavanja i delite lekcije. Sačekajte dok ne čujete ono podsticajno pitanje: “I šta ti misliš o ovome?” Znam da zvuči surovo, ali ako se malo pomučimo oko nečeg onda to više i cenimo.

Sa punom pažnjom saslušajte izlaganje čoveka koji od vas traži savet i uvek odgovorite u skladu sa ličnošću i potrebama onog koji pita. Nemojte govoriti šta biste vi uradili. Najbolji primer za to je recimo kada vaše dete hoće da upiše medicinsku školu, a vi padate u nesvest čim vidite iglu i grozite se od pomisli da bi ono sutra ceo život moglo da radi kao medicinski tehničar. Zato, nemojte biti uskogrudi i ograničavajućih stavova.
Uvek se pitajte šta primalac saveta zaista želi. Ponekad je to samo vaše saosećanje, podrška ili viđenje. U svakvom slučaju, uvek se oslanjajte na opreznost, jer kada je učenik ave Pimena tražio da ode po savet kod jedog pustinjaka, ovaj ga je upozorio: “Budi oprezan čedo! Skoro po pravilu se iza potrebe za savetom krije želja za odobravanjem od strane istomišljenika.”

Šta su nam to ostavili mudri i bezazleni?

“Ne treba mnogo tugovati zbog onih koji se oglušuju na reči spasenja i ne paze na njih. Njima treba reći ono što je potrebno, pa ih prepustiti volji Božijoj, a ona može da ih obrati na pravi put, pomoću drugih oruđa i sredstava, kojih je u desnici Njegovoj bezbroj”, savetuje sveti Ignjatije Brjančaninov. Na bližnje jače deluje molitva, nego reči i saveti koji im se upućuju. Jer, molitva ukljujučuje u delo Boga svemoćnog i Bog sa svojom tvorevinom čini sve što mu je ugodno. Sveti Oci su još rekli: “Kada vidiš davljenika pruži mu kraj svog štapa i učini sve što možeš da bi ga spasao, ali pazi da mu ne pružiš ruku, da te ne bi povukao sa sobom u propast.”

                                    Ognjena Lazić, duhovnaterapija.wordpress.com

Author: KvCafe