Šta je bračna ljubav?

Sv. Jovan Zlatousti: O bračnoj ljubavi

„Kao što se crkva pokorava Hristu, tako i žene u svemu svojim
muževima. Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i Sebe predade za nju. (Ef. 5, 24-25)“

Da li želite da vam je žena poslušna kao što je Crkva poslušna Hristu? Onda preuzmite na sebe istu brigu za nju, kakvu je na Sebe preuzeo i Hristos za Crkvu. I, ako bi bilo potrebno da za nju date i svoj život, da pretrpite bilo kakva stradanja – nemojte to da odbijete. Ako budete podvrgnuti čak i svemu tome, nećete ni onda učiniti ništa slično onome što je Hristos učinio. Jer, vi zaista to činite za nekoga sa kime ste već bliski. A Hristos je to učinio za nekoga ko Mu je okrenuo leđa i ko ga je mrzeo. I na isti način kao što je Hristos cenio takvu Crkvu, stavljajući je pored Svojih nogu, nju koja Mu je okrenula leđa, koja ga je mrzela i prezirala, ne zbog pretnji i prinude, nego upravo zbog Njegove neizmerne Ljubavi, tako, dakle, i vi treba da se vladate prema svojim suprugama. Ako vas supruga čak i omalovažava i prezire i ismejava, i onda zbog velikog poštovanja prema njoj, svojom ljubavlju i ljubaznošću uzmoći ćete da je stavite pored svojih nogu. Jer, ništa ne utiče snažnije od ovih spona ljubavi i ljubaznosti, a naročito između muža i žene. Zaista, slugu će možda čovek i privezati strahom; ali ne, ni njega neće, jer će i on tražiti način da izbegne i ode. Ali ti svoga životnog druga, majku svoje dece, izvor svih svojih radosti, ne bi trebalo da vezuješ strahom i pretnjama, nego ljubavlju i blagom naravi. Jer, kakvo će zadovoljstvo muž imati, ako sa svojom ženom opšti kao sa robinjom, a ne kao sa suprugom koja ga voli po slobodnoj volji? Čak ako u nečemu zbog nje i postradaš, ne kažnjavaj je, jer ni Hristos nije tako učinio.

I Samoga Sebe predade za nju da je posveti i očisti. Znači, dakle, da Crkva nije bila čista! Znači, dakle, da je bila okaljana i ružna! Dakle da je bila nedostojna! Ma kakvu ženu da uzmeš, nikada nećeš uzeti nevestu kakva je bila Crkva kada ju je Hristos uzeo. Ti nikada ne bi uzeo nevestu toliku otuđenu od tebe, koliko je Crkva bila otuđena od Hrista! I pored svega toga, On nije zazirao od nje, niti je se gnušao zbog njene pokvarenosti. Želiš li da ti opišem njenu pokvarenost? Apostol Pavle kaže:„Jer ste nekada bili tama.” Ali pogledaj samo kako je ona bila bezobrazna: „Živi u zlobi i pakosti.” Pogledaj i njenu nečistotu, jer beše neposlušna, luda…„ Pa i za takvu Gospod je, ipak, položio Svoj život!…

Ne tražite od svoje žene ono što ona ne može da ima. Vidite li da je Crkva sve što ima, dobila iz ruke svoga Gospoda? On ju je učinio slavnom, On ju je učionio čistom, On ju je učinio neporočnom. Ne okreći leđa svojoj ženi zbog njenih nedostataka.

Ženu tvoju stvorio je Bog. Ti ne osuđuješ nju, već Onoga Koji ju je stvorio. Šta žena može da učini? Ne hvali je zbog njene lepote. Pohvala, mržnja i ljubav zasnovane na spoljašnjoj lepoti izviru iz nečistih duša. Tragaj za lepotom njene duše. Podražavaj Ženiku Crkve. Spoljna lepota je puna prevare i razvrata i navodi ljude na ljubomoru, a često i na maštanje o ružnim stvarima. A da li pruža neko zadovoljstvo?Možda za mesec ili dva, ili u najboljem slučaju za godinu dana, ali ne zaduže. Divljenje iščezava usled bliskosti. Međutim, zla koja nastaju od spoljašnje lepote, ostaju: gordost, ludost, oholost. Ljubav koja je započela na zdravom tlu ostaje verna i plamena, jer je zagledana u lepotu duše, a ne tela. Kaži mi šta ima lepše od neba? Šta lepše od zvezda? Opiši koje god hoćeš telo, pa ni jedno nije tako lepo. Pričaj mi o bilo čijim očima, nema ih koje onako svetlucaju. Kada su zvezde bile stvorene, sami Angeli su ih gledali sa divljenjem, a i mi ih sa čuđenjem posmatramo ali ne s onakvim kao nekada. To je zbog loše navike. Stvari nas ne uzbuđuju u istom stepenu. A koliko je to tačnije u odnosu na ženu! Pa ako nekom slučajnošću još dođe i bolest, sve je odjednom propalo.

Traži u ženi nežnost, smernost i blagost. To su oznake lepote. A ne treba da tražiš u njoj samo telesnu ljupkost, niti da je kažljavaš što je nema, jer ona za to uopšte nije kriva. Zar ne vidite kako su mnogi ljudi, živeći s lepoticama, nedostojno završili svoj život, a koliko ih je koji su živeli sa ženama ne baš velike lepote, pa su doživeli izrazito duboku starost u velikoj radosti?Izbrišimo ”manu„ o kojoj je pisano, izgladimo ”bore„ koje su je iznutra naružile, odbacimo ”mrlje„ koje su na duši. To je lepota koju traži Bog. Potrudimo se da žena bude lepa u očima Božijim, a ne u našim…

”Pa i vi, svaki pojedini da voli svoju ženu kao samoga sebe, a žena da se boji muža„(Ef. 5,33). Zaista od svih postupaka, to je tajna, stvarno velika tajna, da čovek ostavi onoga ko mu je dao život i ko ga je othranio, i onu koja je pretrpela njega radi porođajne muke, da ostavi one koji su ga obasuli tolikim dobročinstvima, one sa kojima je bio u najprisnijoj vezi, i da se sjedini s nekim ko mu je dotle bio nepoznat, i ko nije imao ništa zajedničko sa njim dotad, i da tu ženu poštuje više nego sve druge. Zaista je to tajna. Pa ipak, roditelji nisu ožalošćeni kad se ovo desi, nego kad se ne desi. Oni su radosni kad se troši njihov novac.

Zaista, velika tajna! I to takva koja je prepuna mudrosti! Ipak, ovo nije rečeno samo radi muža, već i radi žene, da je ”on voli kao svoje telo, kao Hristos Crkvu„, a žena da se boji svoga muža. On ne postavlja (Pavle) samo dužnost ljubavi, nego šta još? Da se ona boji svoga muža. Žena je drugi stepen vlasti: ona ne treba da traži jednakost, jer je ona pod vlašću glave (muža). Ali ni muž da je ne omalovažava kao da je ona u potčinjenosti, jer je ona telo. Ako glava prezire telo i sama će umreti. Stoga neka joj on sa svoje strane pruži ljubav kao nagradu za njenu poslušnost. Na primer, neka se ruke i noge i svi ostali delovi tela posvete službi glave, ali neka se glava brine za telo, vodeći računa da ono samo u sebi ima razlog svoga postojanja. Ništa ne može biti bolje od ove sloge…

Snabdi je (ženu) svačim. Uradi sve za nju i podnesi sve tegobe radi nje…Neophodnost situacije ti to nalaže. „Čovek treba da ostavi oca i mater svoju”. Vidite, ovo je spoljni primer. Ali Gospod ne kaže „i one će boraviti sa njom”, nego „prionuće njoj” i na taj način pokazuje bliskost veze i iskrenost ljubavi. Ali On nije zadovoljan ovim.On ide i dalje i dodaje da bi objasnio, da dvoje više nisu dvoje. Ali ne kaže da su njih dvoje „jedan duh”. A ne kaže ni da su „jedna duša”(jer je ovo već otkriveno i moguće za svakoga). Nego kaže da su «jedna plot». Žena u stvari ima drugostepenu vlast, poseduje ogromnu jednakost u dostojanstvu. Ali, istovremeno, mužu pripada donekle nadmoćnija uloga. Na ovome je zasnovano blagostanje domaćinstva. Jer, sveti Pavle je uzeo onaj drugi dokaz, primer Hrista i Crkve, da bi dokazao da muževi ne treba samo da vole, nego i da upravljaju: „da bi ona mogla da bude, kaže sv.Pavle, sveta i bez mane”…

Tražite stvari koje pripadaju Bogu, i sve će ostalo što pripada čoveku uskoro slediti ovome. Pouči svoju ženu i cela će tvoja porodica biti u redu i harmoniji. Čujte šta kaže sveti Pavle: «Ako li žene žele da nauče nešto, neka kod kuće pitaju svoje muževe»(1.Kor.14,35). Ako uredimo svoju kuću na ovaj način bićemo kadri da upravljamo i Crkvom. Jer, zaista, porodica je mala Crkva. Mi možemo da sve druge prevaziđemo (u savršenstvu i ugledu) ako postanemo dobri muževi i dobre žene.

Ne priželjkujmo bogatstvo ni visoke društvene položaje, koji su spoljašnji, nego tražimo istinitu plemenitost koja je u duši. Nikome životni cilj ne bi smeo da bude da se preko žene obogati. Takvo bogatstvo je nisko i sramno. Ne sme nikako!…„Jer, koji hoće da se bogate upadaju i iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao”. Ne traži da dobiješ od svoje žene veliko bogatstvo i videćeš da će sve ostalo ići dobro. Kaži mi ko je lud da previdi najvažnije, da bi obratio pažnju na ono sporedno? A međutim, na našu žalost, to je ono što se događa… Ako imamo sina, brinemo se kako da mu nađemo bogatu ženu, a ne kako da on razvija karakter pun vrline, ne – kako da se razvije u ličnost koja se dobro vlada, nego – kako da ostane dobrostojeći čovek. Kada se damo na neki posao, mi ne brinemo za to da ga obavimo bez greha, nego za to kako da nam više zarade donese.Sve je postalo novac i zato je sve iskvareno i razoreno, jer nas je obuzela strast za novcem.

Ako ste skloni da primate goste ili da priređujete ručkove, tu ne bi smelo da bude ničeg neurednog ili neskromnog. I, ako naiđeš na nekog siromašnog, svetog čoveka, pozovi i njega, jer i on, čim kroči u dom, može doneti Božiji blagoslov.

Ovde bih dodao još jednu stvar. Niko od vas neka ne žudi da se oženi bogatašicom, nego radije sirotom. Kada bogata uđe u kuću, neće doneti veliko zadovoljstvo svojim novcem, samo ti može dosaditi prigovaranjima i zahtevanjima koja prevazilaze ono što je sobom donela, dosaditi nepoštovanjem, preterivanjima, jalovim razgovorima. Jer, može da ti kaže: „Još ništa tvoje nisam potrošila. Još uvek nosim svoje sopstvene haljine, koje sam kupila novcem nasleđenim od svojih roditelja!”.

Šta govoriš, ženo? Zar još uvek nosiš svoje sopstveno? Šta može biti strašnije od ovakvog načina izražavanje? Ti više nemaš ni telo koje bi bilo samo tvoje (jer si ga brakom dala u zajednicu), pa zar imaš svoj novac? Posle sklapanja braka, vi više niste dvoje, nego ste postali jedna plot, pa zar su vaši imeci razdvojeni, a ne sjedinjeni? Ta opaka strast za novcem! Vas dvoje ste postali jedno lice, jedno živo stvorenje, zar još možeš da kažeš „moje sopstveno”?! Tu prokletu i odvratnu reč doneo je sam đavo…

Bogatstvo nije samo po sebi zlo, nego je poguban onaj sklop uma koji ne zna kako da se služi novcem i ceni ga više od svega na svetu! Daj joj te pouke zajedno sa ostalim, ali učini to sa mnogo saosećanja. Jer, vrlinski život ima u sebi mnogo toga što je teško sprovesti, naročito za mladu i neiskusnu ženu. Kada god je učiš pravoj mudrosti, gledaj da i sam budeš smiren i da tvoje ophođenje bude puno milosrđa i dobrote.

Iznad svega, odstrani iz njene duše pojam „moje i tvoje”. Ako ona kaže reč „moje”, zapitaj je: „Koje stvari nazivaš svojima? Jer, stvarno, ja ne znam šta bi to moglo biti. Što se mene tiče, ja nemam ništa što bi bilo moje sopstveno: Zašto kažeš to je moje, kad je sve tvoje?…” Ali, pusti je nek slobodno i kaže takve stvari. Zar ne znaš da se sa decom ophodimo isto tako?Dok mi nešto držimo, dete to dograbi i hoće da dohvati još nešto. Mi mu to dozvoljavamo i kažemo: „da, to je tvoje i to je tvoje”. Učini isto i sa ženom, jer ona ima ćud manje ili više kao dete. Ako kaže „to je moje”, ti kaži – „pa sve je tvoje, i ja sam tvoj”. Ovo nije laskanje, nego izraz pun mudrosti. Njime ćeš moći da stišaš njen gnev i okončaš njeno nezadovoljstvo. Laskanje je ako čovek nastupa nečasno, imajući na umu podlu pobudu. Ovde je, međutim, u pitanju pobuda najčasnija. Kaži joj tada: „I ja sam tvoj, dete moje”.

Sveti Pavle veli: Žena ne raspolaže svojim telom, nego muž, isto tako ni muž ne raspolaže svojim telom, nego žena. Ako ja ne raspolažem svojim telom, nego više ti sama, koliko je onda još veća tvoja vlast nad mojom materijalnom imovinom„..Ovakvim rečima čvršće ćeš je vezati za sebe, postidećeš đavola…

I još nešto. Ne zovi je nikada samo imenom, nego dodaj uz to reči tepanja, sa puno poštovanja i ljubavi. Ako joj ti ukazuješ poštovanje, ona neće tražiti počast od drugih. Neće poželeti pohvale od drugih, ako kuša radost pohvale koja joj dolazi od tebe. Nju stavi pre svega ostalog, u svakome pogledu…tako ćeš je ubediti da ne sluša nikoga drugoga i da ne obraća pažnju ni na koga drugog na svetu, izuzev tebe. Uči je da se boji Boga, i sva dobra poteći će iz te pouke kao iz izvora, a kuća vaša biće ispunjena hiljadama blagoslova. Ako tražimo savršeno, onda nesavršeni i drugostepeni darovi Blagodati dolaze sami od sebe. Jer, Gospod kaže ”Ištite prvo Carstvo Nebesko, a sve ostalo dodaće vam se !„…”

knjiga „Pravoslavni brak i porodica“, izanje Svetigore, str. 40

Author: KvCafe